Dukat sa likom Svetog Luke

Slavi se 31. oktobra kao Sveti lUka, Lučin dan

Pisac Jevanjđela i dela apostolovih dveju kanonskih knjiga Novoga Zaveta, Sveti Apostol Luka nije pripadao dvanaestorici apostola, već je bio iz šireg kruga sedamnaestorice Hristovih učenika. Rođen je u Antioniji i bio je veoma učen čovek. Od rane mladosti izučavao je grčku filozofiju, medicinu i živopis. Kad je došao u Jerusalim, upoznao je Isusa Hrista i bio svedok njegovih čudesnih dela. Vaskrsli Isus ukazao se Svetom Luki i rođaku Kleopi kada su bili na putu za Emaus. Posle silaska Svetog Duha na Apostole, vratio se u Antioniju, gde je postao saradnik apostola Pavla u obraćanju Jevreja i neznabožaca u Hristovu veru.Putovao je sa apostolom Pavlom u Rim, a posle mučeničke smrti apostola Pavla, počeo je da propoveda jevanđele po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim krajevima.

Među Srbima je kult Svetog Luke veoma razvijen, čemu je doprineo i Despot Đurađ Branković Smederevac, koji je mošti Svetog Luke prebacio u Smederevo u svoju zadužbinu crkvu Uspenja. Posle pada Smedereva pod Tursku vlast, mošti su se jedno vreme nalazile u crkvi Svetog Luke u Kupinovu u Sremu, da bi im se posle izgubio svaki trag.

Sveti Luka je jedna od najčešćih slava. U okolini Požege gde svi slave Svetog Luku zabeležena je šaljiva priča kako su nekad Sveti Luka i Sveti Nikola išli zajedno u krađu, pa je Sveti Luka ukrao vola, a Sveti Nikola rotkvicu, te se zato na Svetog Luku mrsi, a na Svetog Nikolu posti (salata od strugane rotkve).

U narodu se smatra da od Svetog Luke počinje zima, pa se govorilo: "Sveti Luka, sneg do kuka" ili "Sveti Luka, eto vuka".

Back to top levo 01 Desni side baner