Prstenje

Prsten se u Grčkoj prvi put pominje u Herodotovoj priči o pečatnom prstenu koji je Polikrat bacio u more da bi umilostivio bogove. Pored drugih oblika, poznat je takozvani rimski prsten sa ključem. Prsten je od davnina i znak autoriteta i privilegija staleža. Oblik antičkog prstena preuzeli su tokom seobe naroda i Germani, kod kojih je prsten imao vrednost novca. U srednjem veku kraljev prsten je označavao mističnu vezu između kralja i naroda. Tokom renesanse, prstenu se poklanja posebna pažnja. U zlatarskim radionicama Venecije, Firence, Pariza prsten dobija raskošne i umetnički suptilne oblike, a drago kamenje kojim je ukrašen svedoči o bogatstvu njegovog vlasnika. Nije drugačije ni danas kada se prsten pravi od različitih materijala, srebra, zlata, platine u kombinaciji sa poludragim i dragim kamenjem, biserima školjkama, emajlom, koralom...

U istoriji ženskog kinđurenja, prsten je oduvek zauzimao posebno mesto. Verenički prsten na domalom prstu nagoveštava blisko ozvaničenje braka, ali pripadnice lepšeg pola rado ukrašavaju i sve ostale prste. Čitači ljudskog dlana kažu da je mesto na kome nosimo prsten direktno povezano sa našim karakterom i da njime samo pojačavamo neke svoje osobenosti, ali to ćemo ostaviti njima da se time bave. Naš posao je da napravimo kvalitetan, estetski lep prsten i da možemo ispuniti ukus svakoj našoj mušteriji, da ga može nositi na prstu na kome ona želi i u prilici koja joj odgovara.