O zlatu

MATERIJALI
Materijali koji se najčešće koriste u svrhu izrade nakita su plemeniti ili poluplemeniti metali: zlato, srebro, platina, titanijum, bakar, rodijum i paladijum. Mi se bavimo izradom nakita samo od zlata i srebra kao plemenitih metala. Metali su neporozni i imaju veliku moć reflektovanja svetlosti na poliranoj površini.

ZLATO
Zlato je jedan od najtežih metala. Gustina mu je 19,3. Tegljivost i kovanost su takođe veliki. Od 1gr zlata moguće je izvući žicu dužine 3km, a kovanjem ili valjanjem se mogu dobiti jako tanki listići. Spada u najpostojanije metale na hemijske uticaje i zato se naziva plemeniti metal. Na njega skoro nikakvo dejstvo nemaju ni kiseline ni baze.
Čistoća zlata se izražava u karatima. Čisto zlato ima 24 karata. Pošto se zlato za nakit zbog svoje mekoće uvek legira sa drugim metalima (srebro, platina, paladijum, bakar), sadržaj zlata varira.
Kod nas se izrađuje uglavnom nakit od 14 karata sa oznakom 585, što znači da u sebi sadrži 58,5% čistog zlata, a ostalo su druge legure. Izrađuje se nakit i od 8, 10, 12 i 18 karata. Što je karataža veća, samim tim je i finoća predmeta bolja, kvalitetnija, ali i mekanija, tako da se retko za nakit koristi finoća zlata od 22 karata, već se od takvog zlata uglavnom izrađuju dukati. Po koncepciji zlata, ali i po određenim legurama, razlikujemo i boje zlata koje mogu biti: žuta, crvena i bela.

BELO ZLATO
Belo zlato je legura zlata i barem jednog od belih metala, obično nikla ili paladijuma. Čistoća belog zlata se takođe meri u karatima. Dok su legure zlata i nikla tvrde i čvrste, pa se zato koriste za izradu prstenja, a legure zlata i paladijuma su mekane i savitljive, pa se koriste kao podloga dragom kamenju. Najkvalitetnije belo zlato ima najmanje 17 karata i napravljeno je od zlata i paladijuma, ponekad sa tragovima platine koja se dodaje da bi legura dobila na težini i da bi imala bolju postojanost.
Dok pojedine legure belog zlata zadržavaju svoj sjaj, većinu ih je potrebno obložiti sa vrlo tankim slojem rodijuma.

CRVENO ZLATO (PINK)
Crveno zlato je legura zlata, srebra i bakra, sa većom primesom bakra i finoća se takođe meri u karatima.

ŽUTO ZLATO
585 - je najčešće korišćeno u izradi nakita i označava leguru čistog zlata, srebra i bakra u kojoj sadržaj zlata iznosi 58,5%. Odnos bakra i srebra određuje boju i tvrdoću legure.

ZUBNO ZLATO
ZUbno zlato, čistoće 916, je legura zlata velike čistoće sa dobrim svojstvima za livenje nakita.

DUKATI
Dukat je srednjevekovni zlatni novac koji potiče iz Venecije. Naziv je dobio od skraćenice "dukat-us", što znači "vojvodstvo". Raširio se po čitavoj Evropi kao najtipičniji trgovački zlatni novac čija je težina bila 3,49 grama, a čistoća 0,9866. U upotrebi je od oktobra 1284. godine, kada je stvoren pod duždom Jovanom Dundolom, a kod nas se pominje pod Kraljem Milutinom, koji je bio njegov savremenik. Za kratko vreme dukat su kopirale mnoge tadašnje države. I u Srbiji su se kovali zlatni dukati. Poznati su bili kao dukati Kralja Milutina i Kneza Lazara, ali su ispitivanja numizmatičarove primerke oglasile falsifikatima. U Srbiji je bio u upotrebi Austrijski dukat, sve do pojave nacionalnog novca, kada mu je određena vrednost od 12 srebrnih dinara. U istoriji dukat važi kao najduže održana novčana jedinica. Već se dugo upotrebljava samo kao nakit, a stari dukati imaju numizmatičku vrednost.
Danas se kod nas mogu naći u prodaji dukati kao što je austrijski dukat 3,49gr finoće 986 i domaći dukati sa istorijskim likovima i likovma svetaca koji su uglavnom težine 2gr, 3gr i 3,5gr, a po narudžbini se mogu uraditi i većih težina, a finoće su 900.